Ако бисте морали да наведете један, критичан недостатак центрифугалних вентилатора који изазива најстварније-светске проблеме, то би било следеће: **њихове перформансе опадају када раде даље од пројектоване тачке**. Овај карактеристичан - нагли пад притиска, ризик од пренапона и делимично{3}}неефикасност оптерећења - је одговоран за више неуспешних инсталација и расипања енергије него сви други недостаци центрифугалног вентилатора заједно.
Центрифугални вентилатори су дизајнирани око једног, идеалног радног услова који се зове **Најбоља тачка ефикасности (БЕП)**. При овој специфичној комбинацији брзине протока и притиска, лопатице радног кола доживљавају оптималне углове струјања ваздуха, турбуленција је минимална, а ефикасност достиже врхунац од 80–88% за назадно-закривљене дизајне. Проблем је у томе што прави{5}}системи ретко остају на БЕП-у. Оптерећење филтера временом повећава отпор, амортизери модулирају, потражња флуктуира - и свако одступање од пројектоване тачке извлачи казну.
Када отпор система порасте изнад пројектованих услова, вентилатор се помера улево на својој кривој перформанси у регион који се зове **застој**. Ваздух се одваја од површина лопатица, проток постаје нестабилан, а ефикасност нагло пада - често испод 50%. Вентилатор се и даље окреће и троши енергију, али производи драматично мање корисног протока ваздуха по вату. Руковаоци који нису свесни овог феномена често реагују тако што даље отварају клапне, што може гурнути вентилатор у још лошију радну зону.
Горе од застоја је **напон**. При веома малим брзинама протока и високом притиску, цео проток кроз центрифугални вентилатор може тренутно да промени смер. Ово ствара снажне пулсације притиска - које се чују као ниско{3}}ударање - које ударају у радно коло, лежајеве и канале. Континуирано пренапон уништава лежајеве центрифугалног вентилатора у року од неколико дана и може да пукне радно коло. Пренапон је разлог зашто центрифугални вентилатори захтевају софистициране системе управљања (ВФД са алгоритмима за избегавање пренапона, улазне водеће лопатице или вентиле за издувавање{8}}) у апликацијама са променљивом потражњом.
Упоредите ово са **дуваљком са позитивним померањем**, који одржава скоро константан проток без обзира на промене притиска и уопште нема услове пренапона - можете угасити Роотс дуваљку (мада не би требало, јер ће се прегрејати). Или упоредите са **регенеративним вентилатором**, који показује много равнију криву перформанси и остаје стабилан у целом свом радном опсегу.
Овај једини недостатак чини центрифугалне вентилаторе лошим избором за системе са променљивим захтевима притиска или протока - осим ако купац није вољан да инвестира у контролни хардвер неопходан да би вентилатор био на или близу његовог БЕП-а. Многи нису, а резултат је дуваљка која већи део свог живота ради неефикасно, бучно и на ивици механичког квара.